Sentimentalna povest o Pekiću (7) - Mihajlo Pantić Tri susreta sa Borom

Tri puta sam sreo Borislava Pekića.

Piše: Mihajlo Pantić

Upoznali smo se u redakciji Кnjiževnih novina početkom 1990. godine. Bilo je kasno pre podne, oko deset-pola jedanaest, sedeo sam sâm za velikim redakcijskim stolom i lektorisao tekstove za naredni broj, kad se, posle kucanja i moga odziva, otvoriše velika vrata i na njima se pojavi Pekić, glavom i donkihotovskom bradom. Preda mnom je stajao čovek koga sam, što zbog njegovih knjiga, što zbog toga što je živeo u daljini (a daljina pojačava i maštu i doživljaj), smatrao gotovo nestvarnim. – Dobar dan – rekao je. – Ja sam Borislav...