Kijev: Stari zapisi Mihaila Bulgakova

Kijev: Stari zapisi Mihaila Bulgakova

08.04.2021. 14:01h
*

„Ah, kakve su zvezde na ukrajinskom nebu… Srce treperi, nekad me skoro mučno vuče na voz… I tamo. Opet videti obrise brega prekrivenih snegom. Dnjepar… nema lepšeg grada na svetu od Kijeva. Evo već skoro osam godina kako živim u Moskvi, a ipak me vuče rodnoj zemlji.“

Tako je pisao Mihail Bulgakov i skoro da je neka varijanta sličnog poriva i osećanja dovela minimum tri osobe, koliko ja znam, povratku u Božijom voljom čuvani grad Kijev protekle nedelje: Vadima Jefimovića Fajštejna, Aleksandra Krilova, Viktoriju Lukjanec… i mene. A jutro te subote, 29. januara 2011. stidljivo je obasjavalo sunčevim zracima promrzli grad. Svetlo i čisti zlatni odsjaj treperili su sa kupola Sofijevske, Mihajlovske i Andrejevske crkve. Sunčevi zraci su skakutali po zamrzloj kaldrmi oko Kneževog dvora na Podolu. Spokoj se razlio Kontraktovim trgom na minus deset. A plavo sunčano nebo bez oblaka je mamilo napolje i Andrejevska ulica se polako punila svetom svih uzrasta. Mogli su se čuti mnogi jezici i sve je podsećalo na stari zapis Mihaila Bulgakova negde, desete godine XX veka:

* Teme