O poljoprivrednim subvencijama vlast govori kao o milostinji

O poljoprivrednim subvencijama vlast govori kao o milostinji

05.05.2021. 08:11h
*

Stanje u poljoprivredi je izvrnuto naopačke i to se najbolje vidi po izjavama ministra poljoprivrede, koji sebi daje za pravo da o poljoprivrednim subvencijama govori kao o milostinji koju ovaj režim dobrom voljom udeljuje paorima.

Da subvencije nisu i ne smeju biti milostinja, govori primer Francuske koja je u 2020. godini za poljoprivredne podsticaje izdvojila čak 7,9 milijardi eura. Francuzi javno govore o padu proizvodnje u svim oblastima koji beleže u prethodnoj godini, ali donošenjem planskih mera saniraju štetu nastalu kao posledica pandemije korona virusa. Za to vreme, srpski ministar poljoprivrede izlazi sa podacima po kojima bi se reklo da Srbija prolazi kroz renesansu, pa hajde da vidimo da li je baš sve „prosto kao pasulj“, kako on ima običaj da zaključi svoja izlaganja. Rebalansom budžeta usvojenim u Skupštini, poljoprivredni buđelar namenjen za sredstva subvencija trenutno teži oko 42 milijarde dinara. Jedan od problema koji predstavlja kost u grlu poljoprivrednika a o kome stalno govorimo su neisplaćene subvencije koje datiraju još iz 2018. godine. Ministar kaže da sredstva za tu godinu nisu dobili samo oni čija dokumentacija nije kompletna. To nije istina, ali jeste priznanje da smo u pravu kada stalno ponavljamo da država duguje poljoprivrednicima. Ne pominjući neisplaćena sredstva za 2019. godinu, odmah je skočio na 2020. uz tvrdnju da će se ostala dugovanja ispaltiti do 15 maja ove godine. Da li se taj rok odnosi i na paket mera „kovid pomoći“, koji takođe još uvek nije svima isplaćen?Ono po čemu je Srbija takođe presedan u regionu ali i u Evropi, jesu smanjene subvencije. Međutim, šamar vrednim zemljoradničkim rukama ove zemlje je objašnjenje ministra koji kaže da se ne mogu istovremeno dobijati subvencije po hektaru i za gorivo! Zašto i kako onda, na primer, u susednoj Hrvatskoj poljoprivrednici koriste gorivo bez akciza? Ako Srbija zarađuje milijarde dolara od izvoza, ako je prošle godine rast poljoprivredne proizvodnje bio 5%, ako se subvencije redovno isplaćuju, zašto onda običan poljoprivrednik gleda u nebo i jedva sastavlja kraj sa krajem? Ta Srbija o kojoj ministar govori ne postoji, ali olakšice, subvencije, pravo prečeg zakupa, garantovano mesto na tržištu i puni silosi i te kako stoje na raspolaganju onima koji su bliski vladajućoj stranci i koji nisu gadljivi na pogodbe i dilove zbog kojih je Srbija iz dana u dan siromašnija.Subvencije imaju značajno mesto u proizvodnom i razvojnom procesu, ali ono što je daleko važnije jeste dobra tehnologija proizvodnje, a ona se ne postiže time što ćemo sami sebe zavaravati da smo poljoprivredni šampioni. Najbolji se postaje kada se zasuku rukavi, a ne kada se obmanjuje nacija, jer ono što režim radi sa našom poljoprivredom, prevazilazi i scenarija naučne fantastike.